NEMAČKI KNJIŽEVNICI

Naslov: NEMAČKI KNJIŽEVNICI 04.01.10 22:50

Thomas Mann

[You must be registered and logged in to see this image.]

Tomas Man (nem. Thomas Mann) (6. jun 1875—12. avgust 1955. Cirih), jedan od najvećih nemačkih pisaca svih vremena, rodio se u Libeku u trgovačkoj porodici, kao drugo dete. On i brat mu Hajnrih dobiće još jednog brata i dve sestre. U detinjstvu nije mnogo obećavao, jer je u osnovnoj školi ponavljao dva razreda. No, već kao devetnaestogodišnjak, 1894. godine, objavljuje prvu pripovetku, pokazujući tako svoj umetnički dar, koji je, kako je sam govorio, nasledio od majke brazilke, portugalsko-kreolske krvi. Man je brzo shvatio da je pisanje njegovo pravo zanimanje pa će posle prve zbirke pripovedaka Mali gospodin Fridman (1896) već 1901. objaviti prvi tom romana Budenbrokovi, koji je jedno od njegovih najznačajnijih dela, inspirisano istorijom piščeve porodice.

Početkom 20. veka Man se nastanjuje u Minhenu, a 1904. ženi se Katjom Pringshajm, ušavši tako u jednu od najuglednijih minhenskih porodica. Njegova književna slava vrtoglavo raste, sve do Prvog svetskog rata, tokom kojeg Man podržava nemački nacionalizam. Posle rata vraća se peru, da bi 1924. objavio Čarobni breg, a 1929. dobio Nobelovu nagradu "za svoj veliki roman Budenbrokovi koji je postao prepoznatljiv kao jedno od klasičnih dela savremene književnosti".

Drugi svetski rat ispisaće novo poglavlje u životu Tomasa Mana. Predosetivši strahote nacizma on već 1933. zauvek napušta Nemačku. Pet godina živi u Švajcarskoj, a zatim u Americi. U Švajcarsku se vraća 1952. i u njoj ostaje do kraja života.

Tomas Man je bio veoma kompleksan stvaralac, pravi pisac mislilac. Sem pomenutih dela i pripovedaka Tonio Kreger (1903) i Smrt u Veneciji (1912), Tomas Man je zadužio svetsku književnost sa još nekoliko izuzetnih ostvarenja, pre svega romanima Kraljevsko visočanstvo (1908), Lota u Bajmaru (1939), Josif i njegova braća (1933-1943), Doktor Faustus (1947), Varalica Feliks Krul (1954)

Naslov: Re: NEMAČKI KNJIŽEVNICI 08.01.10 14:01

Herman Hesse

[You must be registered and logged in to see this image.]

Herman Hese (nem. Herman Hesse; 2. jul 1877. - 9. avgust 1962.), nemački pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. Pisao je lirske pesme, novele i romane. U početku svog stvaranja bio je romantičar, u proznim delima pod uticajem psihoanalize i orijentalne mudrosti. U Heseovim delima jasno je uočljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hindu filozofije. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (Der Steppenwolf), Sidarta (Siddhartha), Igra staklenih perli (Das Glassperlenspiel).

Život
Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. 1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački propagandista Jozef Gebels (Joseph Goebbels) u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli (Maria Bernoulli), sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger (Ruth Wenger), trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk (Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (Ninon Dolbin Ausländer, 1895. - 1966.), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (Die Morgenlandfahrt).

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (Das Glasperlenspiel), jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha (Johann Sebastian Bach) veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena (Ludwig van Beethoven) za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjevekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Hese je umro u snu u Montanjoli 9.avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.

Bibliografija
-1904. Peter Kamencind (Peter Camenzind)
-1906. Pod točkom (Unterm Rad)
-1910. Gertruda (Gertrud)
-1914. Rozalda (Rosshalde)
-1915. Knulp (Knulp)
-1919. Demijan (Demien)
-1919. Klajn i Vagner (Klein und Wagner)
-1919. Čudne vesti sa Druge Zvezde (kratke priče) (Märchen)
-1920. Klingsorovo poslednje leto (Klingsors letzer Sommer)
-1920. Tumaranja (Wanderung:Aufzeichnungen)
-1922. Sidarta (Siddhartha)
-1927. Stepski vuk (Der Steppenwolf)
-1928. Kriza: Stranice iz dnevnika (Krisis: Ein Stück Tagebuch)
-1930. Narcis i Zlatousti (Narziss ung Goldmund)
-1932. Putovanje na istok (Die Morgenlandfahrt)
-1937. Autobiografski eseji (Gedenkblätter)
-1942. Poeme (Die Gedichte)
-1943. Igra staklenih perli (Das Glassperlenspiel)
-1946. Ako se rat nastavi... (eseji) (Krieg und Frieden)
-1976. Moja vera:Eseji o životu i umetnosti (My belief: Essays on Life and Art)
-1995. Završene bajke Hermana Hesea (The complete Fairy Tales of Herman Hesse)

Naslov: Re: NEMAČKI KNJIŽEVNICI 11.02.10 19:30

Bertolt Breht

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bertolt Breht (takođe Bertold Breht, nem. Bertolt Brecht, rođen kao Eugen Berthold Friedrich Brecht 10. februar 1898. - 14. avgust 1956.) je najznačajniji nemački pisac drama, pozorišni teoretičar i liričar 20. veka. Njegova dela se danas izvode širom Nemačke i sveta. Breht važi za osnivača epskog teatra.

Biografija
Bertolt Breht je rođen u Augsburgu (Bavarska) 1898. u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu Baal. Sledile su drame Bubnjevi u noći 1919. i U džungli gradova 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.

Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao Operu za tri groša (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.

Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući Galilejev život, Majka hrabrost i njena deca, Zadrživi uspon Artura Uija, Kavkaski krug kredom i Mali organon za teatar gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.

Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret Epski teatar. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: Ako narod loše misli, promenite narod!. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.

Dela
Pozorišni komadi (hronološki)

* Bal (1922)
* Bubnjevi u noći (1922)
* U džungli gradova (1924)
* Život Edvarda II Engleskog
* Čovek je čovek (1926
* Opera za tri groša (1928)
* Uspon i pad grada Mahagonija (1928)
* Lindbergov let
* Lekcija o razumevanju
* Onaj koji kaže da. Onaj koji kaže ne.
* Preduzete mere
* Sveta Joana
* Izuzetak od pravila
* Majka (1932)
* „Okrugle glave“ i „šiljate glave“ (1936)
* Užas i jad Trećeg rajha
* Galilejev život (1943)
* Majka hrabrost i njena deca(1941)
* Suđenje Lukulu
* Dobri čovek iz Sečuana (1943)
* Gospodar Puntila i njegov sluga Mati (1948)
* Zadrživi uspon Artura Uija (1956)
* Vizije Simone Mašar
* Švejk u Drugom svetskom ratu
* Kavkaski krug kredom (1954)
* Dani komune
* Antigona (1947)
* Koriolan (po Vilijamu Šekspiru) (1952/53)

Lirika

* Psalmi (1920),
* Augzburški soneti (1925–1927),
* Songovi za Operu za tri groša (1928),
* Iz knjige građanina (1926–1927),
* Noćni logor (1931),
* Poeme iz revolucije (1932),
* Soneti (1932–1934),
* Engleski soneti (1934),
* Kineske pesme (1938–1949),
* Studije (1934–1938),
* Svendborške poeme (1926–1937),
* Štefinska zbirka (1939–1942),
* Holivudske elegije (1942),
* Pesme iz egzila (1944),
* Nemačke satire(1945),
* Dečije pesme (1950),
* Bukovske elegije (1953)

Proza

* Augzburški krug kredom
* Razgovori izbeglica
* Poslovi gospodina Julija Cezara (1949)
* Ranjeni Sokrat (1949)
* Prosjački roman (1934)
* Kalendarske priče (1949)

Naslov: Re: NEMAČKI KNJIŽEVNICI 03.04.10 23:03

Johan Volfgang Gete

[You must be registered and logged in to see this image.]

Johan Volfgang Gete (28. avgust 1749. - 22. mart 1832.) bio je nemački pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, a tokom 10 godina i predsednik oblasti Vajmar. Gete je bio jedna od najznačajnijih ličnosti nemačke književnosti i evropskog neoklasicizma i romantizma krajem 18. veka i početkom 19. veka Autor "Fausta" i "Teorije boja" širio je svoj uticaj širom Evrope, a tokom narednog veka njegova dela bila su inspiracija za mnoge muzičke i dramske komade.

Život
Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao pravo na univerzitetu u Lajpcigu 1765., zatim na, 1770. god. univerzitetu u Strazburgu, uz prava pohađa i botaniku, hemiju, anatomiju itd. U Strazburgu upoznaje Herdera, koji se već proslavio kritičkim spisima. Pod njegovim uticajem, Gete počinje da se interesuje za poeziju narodnog predanja i za nemačku nacionalnu prošlost. Ubrzo se uklapa u pokret Sturm & Drang. 1771. godine radi u Frankfurtu kao advokat; gde izdaje i književni časopis Gec fon Berlinhingen. 1772. godine odlazi, jer oseća da remeti mir između svog prijatelja Kestnera i njegove verenice Šarlote Buf. Ta epizoda, vest o samoubistvu njegovog pozinanika Jeruzalema, i događaj kada mu je rečeno da izbegava kuću trgovca Brentana sa čijom je ženom voleo da svira, dali su mu građu za prvi roman. 1774. godine izdaje prman Jadi mladog Vertera, koji postiže svetsku slavu. Završava Geca. Iste godine se veri sa Elizabet Šeneman (Lili njegovih pesama) i odlazi zauvek iz rodnog grada. Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. u Vajmar, gde je obavljao niz političkih poslova a na posletku je postao vojvodin glavni savetnik. Uskoro dovodi Herdera, zatim i Šilera. Vajmar postaje značajno duhovno stecište Nemačke. Upoznaje Šarlotu fon Štajn kojoj posvećuje 1700 pisama. Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. U to vreme je završio Egmonta, pretočio u stihove Ifigeniju i započeo Torkvata Tasa. Učestvovao je u ratu protiv Francuske, i u narednom periodu sklopio prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom, koje je potrajalo do 1805. Oženio je Kristijanu Vulpius 1806. Od 1794. posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, preminuo je u Vajmaru 1832.

Rad
Njegovo najznačajnije delo, napisano pre odlaska u Vajmar, bila je tragedija Götz von Berlichingen (1773.), koje je ujedno bilo i prvo delo koje mu je donelo slavu. Zatim je usledilo delo "Jadi mladog Vertera" koje mu je donelo enormno veliku popularnost.

U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je "Godine učenja Vilhema Majstera" i prelepu pesmu "Herman i Dorotea" (u ovom epu, povodom revolucije, protiv koje je bio, slavi porodicu, svakodnevni rad i mir), kao i "Rimske elegije". U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je "Fausta" ,"Izbor po srodnosti", njegovu pseudo-autobiografiju "Iz mog života:činjenice i fikcija, opisao je njegovo putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova, i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti. Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost uopšte čim su se pojavila.

Kao dopuna radu u književnosti Gete je dao značajan doprinos i naučnom radu. U biologiji, njegova teorija uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi.

Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: "To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio".

U razgovorima sa Ekermanom, Gete potvrđuje da nije voleo prosvetiteljstvo, jer je bio više čovek srca nego razuma. Romantičari su mu strani, jer je u osnovi bio realista. Od svih svojih savremenika najviše ceni Bajrona, upravo zato što mu se činilo da Bajron više pripada klasici nego romantici. Najviše ceni klasičnu poeziju i umetnost - u romantizmu vidi nešto nezdravo, neorgansko.

Geteov duhovni razvoj se najbolje ogleda u lirici. Od pobožnih pesama ispirisanih Klopštokom, preko anakreotskih pesama inspirisanih Vilandom, do Herderovog uticaja kada izvor pesničkog zanosa postaje priroda, u kojoj Gete vidi oličenje stvaralačke sklobode i elementarne snage (Dobrodošlica i rastanak)

Gete je postao spinozista: bog je u prirodi, u prirodi postoje dva elementa - sila i materija, a sila je bog; zato treba voleti svu prirodnu silu. Kasnije se ovo filozofsko shvatanje nijansira, i Gete kao pesnički motiv uzima grčke pogove kao personifikaciju prirodnih sila, i buni se protiv njih (Prometej). Ova poezija je ujedno patetična, puna borbe i zanosa.

U to vreme Getea zaokuplja ideja velikih ljudi: Cezara, Fausta, Prometeja, Muhameda - simbol genija koji vodi čovečanstvo. U ovoj fazi (Sturm&Drang) javljaju se slobodni ritmovi, stihovi svaki drugom broju slogova, da bi se skoro mogli pisati u prozi.

U Vajmaru prestaje buntovništvo, i javlja se smireni Gete, pesnik harmonije koji u prirodi vidi materinsku silu čovečansva. Priroda više nije jezovita, puna neprijateljskih, demonskih sila, nego je protkana harmonijom i redom, a božanske sile su naklonjene čoveku (Putnikova noćna pesma, Pevanje duhova nad vodama).

Što više Geteova poezija postaje misaona, to se više kreće oko ideje humaniteta (Božansko). Čežnja za jugom, za Italijom se ogleda u delu Minjon. Posle Italije njegova poezija postaje čulna koliko i misaona. Gete je još od pokreta Sturm & Drang pisao balade, a usavršio se u takmičenju sa Šilerom. Dok Šiler redovno polazi od etičke ideje, Gete je slobodniji u koncepciji. Za Šilera (kantovac) je balada zamisao za dramu, dok se kod Getea (spinozista) pre oseća delovanje prirodnih sila, koje su jače od čoveka i razum ne može da ih objasni i definiše.

Dela
Romani

Jadi mladog Vertera
Duboka lična ispovest. Jednostavna fabula, a lepota pojedinih scena proizlazi iz njihove vešte kompozicije. Gete ih skladno unosi u tok razvoja Verterove ljubavi, prepliće sa onim što se zbiva u njegovoj duši. Duševna raspoloženja organski izrastaju iz prirode. To nije samo ljubavni roman - pisma (po uzoru na Ričardsona) su ujedno i junakove isovesti o doživljavanju života uopšte, o zanosima i teskobama njegovog psihičkog sveta. Život o kojem Verter mašta je u oštroj suprotnosti sa stvarnošću koja ga okružuje. Oseća se ogorčenje zbog nazadnih konvencija društva koje koče slobodan razvitak jedinke i ljudske duše.

Godine učenja Vilhema Majstera (1796)
Vilhelm Majster kao junak je posebna varijacija Vertera, ali ovaj roman je ujedno i ostvarenje jednog estetskog programa. Gete piše veoma koncizno, sa velikim bogatstvom izraza, ali intenzivno neposredno pripovedanje se sve više opterećuje didaktikom: sav zanos za pozorište je samo zabluda.

Izbor prema sličnosti
U ovom romanu zahteva odricanje od svega što je čulno, pa čak i greh počinjen jedino u mislima dovodi do katastrofe. Roman je eksperiment, psiho-hemijski pokušaj.

Putovanja Vilhema Majstera (1821)
Napisao je četvrt veka posle prvog dela. Podnaslov ovog romana glasi Oni koji se odriču. Glavni deo romana posvećen je utopiji vaspitanja koja je ocrtana kao Pedagoška provincija. Iako govori o disciplini i sintezi, roman je krajnje slobodan po kompoziciji: labavo nanizani delovi, novele i pripovetke već objavljivane ili namenjene za druge zbirke, maksime i refleksije, poneka pesma.
Aus meine Leben:Dichtung und Wahrheit (Out of my Life: Poetry and Truth)

Drame
Napisao je preko sto drama.
-Gec od Berlihingena (1773) - prva nemačka drama sa nacionalnim motivom, originalna po formi, puna životne etike i istorijske realnosti.
-Ifigenija u Taurisu
-Egmont (1788)
-Torkvato Taso (1789)
-Faust, prvi deo (1808)
-Faust, drugi deo (1832)

Pesme
-Prometej 1
-Kralj patuljak
-Rimske elegije (1795)
-Reineke Fuchs
-Godine učenja čarobnjaštva
-Herman i Doroteja (1797)

Naučna dela
-Metamorfoza biljaka (1790)
-Teorija boja (1810)
-Putovanje Italijom
-Posmrtna posla
-Geteovi razgovori

Naslov: Re: NEMAČKI KNJIŽEVNICI 08.05.10 17:12

Erih Marija Remark (Erich Maria Remarque) (rođen 22. juna 1898, umro Lokarno, 25. septembra 1970) je pseudonim nemačkog književnika Eriha Paula Remarka.

Erih Paul Remark (Erich Paul Remark) je rođen u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Posle rata menja prezime „Remark“ u „Remarque“ koje je bilo i prvobitno prezime njegove porodice sve dok ga nije promenio Rermarkov deda. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača.

Godine 1929. Remark objavljuje roman „Na zapadu ništa novo“ (Im Westen nichts Neues) pod imenom Erih Marija Remark (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku). U romanu se opisuje surovost rata posmatrana iz perspektive devetnaestogodišnjeg vojnika. Remarkova popularnost naglo počinje da raste a u on u svojim sledećim delima najčešće opisuje ratne i poratne godine.

Godine 1933. nacistički režim zabranjuje i spaljuje Remarkove knjige i pokreće propagandnu kampanju tvrdeći da Remark vuče poreklo od francuskih Jevreja i da je prezime Remark u stvari „Kramer“ čitano unazad. Uprkos tome što nikad nije dokazana, ova informacija se pojavljuje i u nekim novijim Remarkovim biografijama. Remark se 1931. preselio u Švajcarsku a 1939. emigrirao je u SAD sa svojom prvom ženom, Ilsom Žan Zambui da bi 1947. Remarkovi postali punopravni građani SAD. Par se vraća u Švajcarsku 1948. godine, potom se razvode, a Remark se 1958. ženi sa holivudskom glumicom Polet Godard.

Erih Marija Remark je umro 1970. godine u 72. godini života.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Djela:
Na zapadu ništa novo
Povratak
Tri ratna druga
Ljubi bližnjeg svog
Trijumfalna kapija
Iskra života
Vreme za život i vreme za smrt
Crni obelisk
Nebo ne zna za miljenike
Noć u Lisabonu
Senka u raju

» SRPSKI KNJIŽEVNICI
» FRANCUSKI KNJIŽEVNICI
» RUSKI KNJIŽEVNICI
» AMERIČKI KNJIŽEVNICI
» BRITANSKI KNJIŽEVNICI