FRANCUSKI KNJIŽEVNICI

Onore de Balzak (fr. Honoré de Balzac) (Tur, 20. maj 1799 - Pariz, 17. avgust 1850) je francuski romanopisac koji se smatra ključnim autorom realizma.

Balzakova je prešla da živi u Parizu 1814. godine. Njegovo pohađanje Pravnog fakulteta u Parizu se poklopilo sa početkom francuske restauracije. Ulazio je u različite poslovne poduhvate koji su mu umesto zarade donosili samo gubitke i dugove. Propao je u poslu sa slovolivnicom i štamparijom. Posle tog finansijskog sloma dugovi će ga pratiti čitav život.

Svom prezimenu je dodao plemićko de 1830. godine. Od tada se potpisivao kao Onore de Balzak.

Poljska plemkinja, Evelina Hanska, sa svog imanja u Verhovnji, u Ukrajini je započela prepisku sa Balzakom 1832. godine. Iz prepiske sa zagonetnom Strankinjom koja se divi Balzakovim delima, razvila se obostrana ljubav. Sa gospođom Hanskom se sastao najpre u Švajcarskoj, zatim u Beču i Petrogradu. Nakon što je postala udovica 1842. godine, gospođa Hanska je odbila ruku Balzaka. Sa njom je zatim putovao po Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Belgiji. Venčao se sa gospođom Hanskom 1850. godine u Berdičevu, u Ukrajini.

Bio je predsednik Društva književnika. Dva puta se kandidovao za Francusku akademiju. Prvi put (1839.) je povukao kandidaturu u korist Viktora Igoa, a drugom prilikom (1849.) je dobio samo dva glasa.

Ljudska komedija (La Comédie humaine) zajednički je naziv za njegove romane, međusobno povezane, u je nastojao da pruži sliku o svom vremenu, društvenim i istorijskim, filozofskim kretanjima, da prikaže život svih društvenih klasa i slojeva, da osvetli tajne čovekove psihe. Balzak je prvi upotrebio mehanizam vraćanja istih likova kroz svoje knjige kako bi izrazio jedinstvo društva koje slika. U predgovoru «Ljudskoj komediji» (objavljenom 1842. godine) je naglasio da će to biti istorija koju su zaboravili toliki istoričari, istorija naravi. Predvideo je da «Ljudska komedija» sadrži 137 dela, ali je stigao da napiše 91 delo. Tom broju se mogu dodati još tri romana koje nije predvideo prvobitnim planom. U broj od 94 dela ne ulaze «Golicave priče» ni Balzakovi mladalački romani napisani pre 1829. godine.

U svom Katalogu dela koja će sadržati «Ljudska komedija», Balzak je predvideo sledeću podelu:
Prvi deo: Studije naravi, razvrstane po temama u šest grupa:
-Prizori iz privatnog života (Čiča Gorio),
-Prizori iz provincijskog života (Evgenija Grande, Izgubljene iluzije),
-Prizori iz pariskog života (Sjaj i beda kurtizana, Rođaka Beta, Rođak Pons),
-Prizori iz političkog života (Poslanik iz Arsija),
-Prizori iz vojničkog života (Šuani),
-Prizori iz seoskog života (Ljiljan u dolu).
Drugi deo: Filozofske studije – Šagrinska koža, Traganje za apsolutnim.
Treći deo: Analitičke studije sadrže samo jedno delo koje nije roman već ogled «Fiziologija braka»

Iz želje za novcem i slavom pisao je ono šta je smatrao popularnim, i čime bi mogao da privuče širi krug čitalaca. Često je pisao i po 16 sati dnevno uz pomoć sveće i kafe ne bi li što pre objavio svoje delo. Ovakvo pisanje rezultovalo je time da većina njegovih dela daje utisak nedovršenosti i neurednosti, ima greške u tekstu, a pojedini delovi su površni ili nedovršeni.

Iako je odrastao daleko od Pariza Balzak je bio dosta vezan za ovaj grad. Svoja najbolja dela je napisao u Parizu ili o Parizu.

Alber Kami je (fr. Albert Camus 7. novembar 1913. — 4. januar 1960) francuski pisac i dobitnik nobelove nagrade za književnost 1957. godine Poznat je po svom karakterističnom stilu pisanja i tematikama svojih dela.

Prozni stil
Po prometejskom angažovanju da umetničkom rečju prodre u zagonetke života i odgonetne smisao čovekovog prisustva u svetu i svemiru, Alber Kami spada među najangažovanije pisce svoga vremena. Njegovo književno delo, sa originalnom filozofskom osnovom, aktivno se uključuje u borbu savremenog čoveka za lične i društvene slobode.

Biografija
Alber Kami je rođen 7. novembra 1913. u porodici siromašnog alzaškog zemljoradnika u Alžiru. Otac je, ubrzo po dečakovom rođenju, poginuo u čuvenoj bici na Marni u Prvom svetskom ratu. Kamijevo školovanje i kasnije studije na Filozofskom fakultetu u Alžiru protekli su u svakodnevnoj borbi za opstanak. Kao student je morao sam da zarađuje hleb, udara pečate na vozačke dozvole u alžirskoj prefekturi, a u slobodnim časovima da prodaje automobilske delove i beleži barometarski pritisak u meteorološkoj stanici. Kami zatim radi u alžirskoj radio-stanici, interesuje se za pozorišnu umetnost, a jedno vreme radi i sa vlastitom pozorišnom trupom. Do sedamnaeste godine, kada mu je dijagnostifikovana tuberkuloza, aktivno se bavio fudbalom igrajući na poziciji golmana.

Uspešna publicistička aktivnost, međutim, postepeno ga odvodi književnom stvaranju. Kao esejist, kritičar i urednik lista „Borba“, koji je 1940. pokrenuo u Parizu, Kami postaje istaknuta ličnost u francuskom pokretu otpora protiv nacizma. Bogato životno iskustvo i već oformljena vizija sveta počeli su da dobijaju svoj umetnički oblik u nizu njegovih slavnih romana: Stranac, (1942), Kuga (1947) i Pad (1956); zatim u dramama Nesporazum (1944), Kaligula (1944) i Opsadno stanje (1948), kao i u ditativnom lirskom komentaru romana Stranac, objavljenom 1943. godine pod nazivom Mit o Sizifu. Poznati roman je i Pobunjeni čovek (1951). Kamijevom književnom delu odato je najveće priznanje dodeljivanjem Nobelove nagrade za književnost 1957. godine.

Kami je poginuo 4. januara 1960. u saobraćajnoj nesreći. Vozač je bio njegov bliski prijatelj i izdavač Mišel Galimar (fr. Michel Gallimard), koji je takođe poginuo. Njegove dve ćerke bliznakinje, Katrin i Žoan, vlasnice su autorskih prava na njegova dela.

Dela
Mit o Sizifu (1943)

Romani
Stranac (1942)
Kuga (1947)
Pobunjeni čovek (1951)
Pad (1956)

Drame
Nesporazum (1944)
Kaligula (1944)
Opsadno stanje (1948)

Žil Vern (fr. Jules Verne) (Nant, 8. februar 1828. - Amijen, 24. mart 1905.) je bio francuski pisac romana za decu i odrasle i pionir naučne fantastike.

U mladosti ga je privlačilo pozorište i napisao je niz operetnih libreta. Zatim su njegovu maštu zaokupila naučna otkrića, daleke zemlje, smele plovidbe, istraživački podvizi. Naučno-fantastičnim romanom "Pet nedelja u balonu" stvorio je novu vrstu proze i osvojio milione mladih čitatelja. Uskoro je napisao roman "Avanture kapetana Hatersa", čiji su doživljaji odveli čitatelje u polarnu pustinju, a potom "Putovanje u središte Zemlje". Preveden je na sve evropske jezike. Svoje junake Vern je ispalio na Mesec, pustio da plove pod morem u podmornici i naterao da put oko sveta prevale za samo osamdeset dana, što je u ono vreme bio fantastičan poduhvat. Najzanimljivije je bilo to da je Žil Vern sam bio uveren da će se pre ili kasnije njegova maštanja ostvariti.

Njegovi likovi - kapetan Nemo i Fileas Fog poznati su deci širom sveta, i danas se pojavljuju u delima drugih autora, npr. u filmu Liga izuzetnih džentlmena (2003).

Obeležavajući 100 godina od Vernove smrti 2005-a godina je proglašena "Godinom Žil Verna".

Dela
Neobične avanture

* 1863. Pet nedelja u balonu (Cinq Semaines en ballon)
* 1864. Put u središte Zemlje (Voyage au centre de la Terre)
* 1865. Putovanje na Mesec (De la terre à la lune)
* 1866. Doživljaji kapetana Haterasa (Voyages et aventures du capitaine Hatteras)
* 1867. Deca kapetana Granta (Les Enfants du capitaine Grant)
* 1870. Dvadeset hiljada milja pod morem (Vingt mille lieues sous les mers)
* 1870. Around The Moon (Autour de la lune, nastavak romana Putovanje na Mesec)
* 1871. Grad koji plovi (Une ville flottante)
* 1872. Doživljaji tri Rusa i tri Engleza (Aventures de trois Russes et de trois Anglais)
* 1873. Put oko sveta za osamdeset dana (Le Tour du Monde en quatre-vingts jours)
* 1873. The Fur Country (Le Pays des fourrures)
* 1874. Fantaziranja doktora Oksa (Une Fantaisie du Docteur Ox)
* 1874. Tajanstveno ostrvo (L’île mysterieuse)
* 1875. The Survivors of the Chancellor (Le Chancellor)
* 1876. Mihail Strogov, ili Carev glasnik (Michel Strogoff)
* 1877. Crna Indija (Les Indes noires)
* 1877. Hektor Servadak (Hector Servadac)
* 1878. Petnaestogodišnji kapetan (Un Capitaine de quinze ans)
* 1879. Tribulations of a Chinaman in China (Les tribulations d'un chinois en Chine)
* 1879. Pet stotina miliona Beguminih ili Grad čelika (Les Cinq cents millions de la Bégum,)
* 1880. The Steam House (La Maison à vapeur)
* 1881. Prav, a osuđen (La Jangada,)
* 1882. Zeleni zrak (Le Rayon vert)
* 1882. Škola za Robinzone
* 1883. Keraban the Terrible (Kéraban-le-têtu)
* 1884. Arhipelag u plamenu (L’Archipel en feu)
* 1884. Južna zvezda (L’Étoile du sud)
* 1885. Mathias Sandorf
* 1886. Robur Osvajač (Robur-le-Conquérant)
* 1886. Ticket No. "9672" (Un Billet de loterie)
* 1887. North Against South (Nord contre Sud)
* 1887. The Flight to France (Le Chemin de France)
* 1888. Dve godine raspusta (Deux Ans de vacances)
* 1889. Family Without a Name (Famille-sans-nom)
* 1890. Topsy Turvy (Sans dessus dessous)
* 1890. Caesar Cascabel (César Cascabel)
* 1891. Mistress Branican (Mistress Branican)
* 1892. Claudius Bombarnac, Special Correspondent (Claudius Bombarnac)
* 1892. The Castle of the Carpathians (Le Château des Carpathes)
* 1893. Foundling Mick (P’tit-Bonhomme)
* 1894. Adventures of Antifer (Mirifiques Aventures de Maître Antifer)
* 1895. Ploveće ostrvo (L’Île à hélice)
* 1895. Na Severnom polu (Sans dessus dessous, drugi nastavak romana Putovanje na Mesec)
* 1896. Clovis Dardentor (Clovis Dardentor)
* 1896. Facing the Flag (Face au drapeau)
* 1897. Zagonetka ledenog mora (Le Sphinx des glaces)
* 1898. The Mighty Orinoco (Le Superbe Orénoque)
* 1899. The Will of an Eccentric (Le Testament d’un excentrique)
* 1900. Second Country (Seconde patrie)
* 1901. The Village in the Treetops (Le Village aérien)
* 1901. Morska zmija (Les Histoires de Jean-Marie Cabidoulin)
* 1902. nepoznato (Les Frères Kip)
* 1903. Gusari sa "Halifaksa" (Bourses de voyage)
* 1904. A drama in Livonia (Un Drame en Livonie)
* 1904. Gospodar sveta (Maître du monde)
* 1904. Invasion of the Sea (L’Invasion de la mer)
* 1905. Kula svetilja na kraju sveta (Le Phare du bout du monde)
* 1906. Volcano of Gold (Le Volcan d’or)
* 1907. The Thompson Agency and Co. (L’Agence Thompson and C°)
* 1908. Lovci na meteore (La Chasse au météore)
* 1908. Dunavski razbojnici (Le Pilote du Danube)
* 1909. The Survivors of the 'Jonathan' (Le Naufrages du Jonathan)
* 1910. The Secret of Wilhelm Storitz (Le Secret de Wilhelm Storitz)
* 1910. Yesterday and Tomorrow (Hier et demain)
* 1919. Čudnovati doživljaji ekspedicije Barsak (L’Étonnante Aventure de la mission Barsac)

Drugi romani
* 1863. Pariz u dvadesetom veku (Paris au XXe Siecle, objavljeno tek 1994)

Kratke priče
* 1851. Drama u vazduhu (Un drame dans les airs)
* 1855. Zimovanje na ledu (Un hivernage dans les glaces)
* 1872. Fantaziranja doktora Oksa (Une fantaisie du Docteur Ox)

Gijom Apoliner

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gijom Apoliner (fr. Guillaume Apollinaire), (Rim 26. avgust 1880. — Pariz 9. novembar 1918), legendarni i kontroverzni francusko-italijanski pisac i dramaturg, poljskog porekla. Rodio se kao Vilhelm Apolinaris de Kostrovicki, ali je promenio ime.

Majka mu je poljska grofica i avanturistkinja Agnes de Kostrovicki, a otac mu je navodno italijansko-švajcarski diplomata koji ga nikad nije priznao.

Išao je u najbolje škole na Azurnoj obali i na drugim mestima. Učesnik je svih pokreta avangarde, jer se nakon završetka školovanja uputio u Pariz, gde postaje ugledni član zajednice boema na Monparnasu. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, gde je pogođen u glavu. Poslat je na oporavak, ali je neprestano stvarao, postavivši svoju dramu "Sisa Tiresijina". Pisao je pesme i prozu.

Najpoznatiji je kao pesnik (zbirke "Alkohol" i posthumno objavljeni "Kaligrami" gde tekst pravi sliku onog što je tema pesme), a takođe i kao autor erotskih romana "Jedanaest hiljada buzdovana" (Les onzes milles verges) u kojem se nekoliko puta pojavljuju Srbi -- oba pola -- kao sporedni karakteri sa kojima junak ima seks i "Iskustva mladog Don Žuana".

Prvom do smrti nije hteo da prizna autorstvo. Voleo je da se elegantno oblači. Bio je optužen za krađu Mona Lize, ali je oslobođen optužbi. Umro je dva dana pre kraja Prvog svetskog rata , sa 38 godina, u svom pariskom stanu, od napada španske groznice.

Naslednici su mu Dejvid Herbert Lorens i Henri Miler.