LEKOVITO BILJE

First topic message reminder :


Opis biljke nana ili metvica je višegodišnja zeljasta biljka. Nana imaju uspravnu četvrtastu, razgranatu stabljiku obraslu dlačicama. Na njoj izrastaju unakrsni,ajasto-šiljati, na krajevima testerasto nazubljeni, listovi obrasli dlačicamai. Sa donje strane su sjajne i tamnozelene, a sa gornje strane svetlozelene boje.
Stanište: nana ili metvica raste na vlažnim mestima . Raste kao divlja i pitoma uzgajna u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: cela biljka.

Lekovito delovanje: nana se upotrebljava kao prijatan, blag, neškodljiv lek za umirenje, kao stomahik (protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv otežanog varenja).

Nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Prijatnog je mirisa koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gađenja i povraćanja. Ulje od nane ima slaba aneseptička svojstva. Rastvor ulja u alkoholu koristi se spolja protiv bolova kod neuralgije, reumatizma, nazeba. Nana umiruje živace, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, histeriju i hipohondriju, groznicu, slabost i znojenje nogu. Nana pospešuje krvotok, leči prehladu, promuklost i kašalj.

SEME SUSAMA

Susam skida holesterol i jača imunitet
pic Omiljena namirnica orijentalnih i severnoafričkih naroda, susam (Sesamum indicum), odavno se preselila i kod nas.

Koristi se na mnogobrojne načine. Kod mnogih tradicionalnih jela, kolača, slatkiša, namaza, hleba i peciva, susam predstavlja jedan od najvažnijih sastojaka. A za njegovo lekovito dejstvo protiv ćelavosti, peruti, zubobolje, zujanja u ušima, išijasa, poremećaja u dojenju znali su još stari Egipćani, Asirci, Vavilonci, Indusi i Kinezi.

Njegovo seme sadrži između 45 i 60 odsto kvalitetnog ulja koje se koristi za kuvanje, spremanje salata i proizvodnju margarina. Izuzetno je lekovit jer njegovo seme sadrži najveću koncentraciju fitosterola, sastojka nalik po hemijskoj strukturi holesterolu.

Fitosteroli imaju moć, ukoliko su dovoljno prisutni u ishrani, da redukuju nivo holesterola u krvi, poboljšaju imunitet i smanje rizik od nastanka pojedinih oblika karcinoma.

Susam je izuzetno bogat gvožđem, pa je dovoljno uneti samo 25 grama ovog semena da bi se zadovoljila polovina dnevnih potreba čoveka za ovim mineralom. Osim gvožđa u velikim količinama prisutni su i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i selen.

Od vitamina, posebno mesto zauzima vitamin E, moćan antioksidans koji štiti ćelije od starenja, pojave tumora i srčanih bolesti. Istovremeno, izvrstan je izvor i tijamina B1, piridoksina B6, nijacina, folne kiseline i riboflavina. Sezamin je još jedan sastojak važan u zaštiti jetre od oksidativnih oštećenja. Proteini i masne omega-6 kiseline su, takođe, susamovi važni sastojci za očuvanje zdravlja.

Istraživanja su pokazala da je susam delotvoran protiv upala i bolova kod reumatoidnog artritisa, kao i astmatičnih napada. Iako težak za osetljive stomake, susam ipak povremeno treba konzumirati, jer predstavlja savršen čistač organa za varenje. Naravno, prethodno mora malo termički da se obradi, odnosno da se propeče ili proprži na tihoj vatri.

Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno je jednu supenu kašiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoći. Ujutru pojesti na prazan stomak. Postupak ponavljati u kontinuitetu.

Izvor: (MONDO, Guliver/Getty Images)

Ren (Armoracia rusticana) je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice krstašica, koja je poreklom sa Mediterana, ali je danas rasprostranjena po celom svetu. Iako se koristi i sveža biljka sa cvetovima, ren se najviše gaji zbog korena, koji se upotrebljava kao začin. Koren rena koristi se tokom cele godine i može ostati svež dugo ako se zakopa u pesak ili čuva u podrumu. Ren je jedan od najzdravijih začina jer ima antibiotsko delovanje, pomaže protiv umora, čisti organizam, ubrzava metabolizam i cirkulaciju. Stimuliše organe za varenje, izaziva pojačanu sekreciju želudačnih i crevnih žlezda, kao i žuči i pankreasa. Prečišćava krv, pomaže prilikom izbacivanja kamena i peska iz bubrega, a dokazana su njegova blagotvorna dejstva u detoksikaciji organizma. Pomaže i kod uništavanja koli-bacila.
U narodu se koristi i kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva. Poznat je još i kao hren, morska rotkva, ravelj, torman, hrelj...
Ren je bogat vitaminom C (u 100 grama korena ima više od 100 miligrama vitamina), u njemu ima singrina, glutamina, glukoze, kalijuma, kiselog sulfata, kao i eteričnih ulja koja mu daju ljutinu. Mladi listovi rena sadrže čak 300-400 miligrama askorbinske kiseline i oko 14 miligrama karotina. Stručnjaci preporučuju ren u svakodnevnoj ishrani, naročito tokom zimskih meseci, a posebno dijabetičarima. Ren otvara apetit, bogat je “zdravim” uljima zahvaljujući kojima i ima ljutkast ukus.

Od rena se prave čajevi,
sirupi i oblozi još od srednjeg veka. Oblog od rena izuzetno je efikasan protiv glavobolje, ali treba biti obazriv jer je vrlo jak, pa može da iritira kožu. Takođe, ukoliko se uzima u prevelikim količinama može da izazove dijareju i povraćanje. Ako koristite tinkture, budite oprezni, jer je za sveže rane tinktura rena prejaka. Ren se koristi i kao dodatak kuvanim jelima ili mesu. Osim što im daje aromu i poboljšava ukus, ren masnu hranu čini lakšom za varenje. Grubo nastrugan ren koristi se i za tople i hladne sosove, isečen na kolutove za marinate, za kiseljenje krastavaca i drugog povrća. Od mladih listova najčešće se prave dodaci za salate. Japanski zeleni ren obavezan je dodatak sušiju i sreće se u obliku paste ili praha koji se razmuti u vodi. Ipak, u Evropi, boja rena je merna jedinica za njegov kvalitet - što je ren belji to je bolji i bogatiji lekovitim materijama.

Protiv upale sinusa, astme...

* Na zagrejanu ringlu stavite šerpu sa malo vode i narendanim renom. Kad počne da isparava, šerpu sklonite sa šporeta, sagnite se nad nju, glavu pokrijte peškirom i udišite isparenje desetak minuta. To će olakšati probleme upale sinusa.
* Četiri supene kašike rendanog rena pomešati sa šoljom jabukovog sirćeta i kuvati na tihoj vatri. Kada se ren razmekša, procediti i dobijenoj količini dodati istu količinu meda. Proceđenu tečnost još malo kuvati (na laganoj vatri) sa medom, dok se masa ne zgusne. Pomešati kuvani deo i ren i ostaviti da se ohladi. Držati zatvoreno u frižideru, uzimati ujutru i uveče po jednu kašiku. Ova smesa ublažiće simptome astme.
* Drvenom kašikom izmešajte pet supenih kašika rena, sok od tri limuna i dve čaše meda. Uzimajte po kašičicu tri puta dnevno, sat pre jela, tokom dva meseca. Stručnjaci kažu da ova mešavina pomaže kod srčanih oboljenja i problema sa krvnim sudovima.

Tinktura za rane i otoke
Tinktura od rena pomaže u lečenju gnojnih rana, bolova i otoka. Pravi se tako što se koren rena narenda i pomeša sa alkoholom. Smesa se ostavi dve nedelje na tamnom mestu, a ekstrakt koji dobijete možete stavljati na bolna mesta i otoke.

Vino od rena protiv čira na želucu
Vino od rena je veoma popularno u kineskoj tradicionalnoj medicini i koristi se za lečenje čira na želucu. Prema starom kineskom receptu, potrebno je 50 gr korena rena koji sedam dana treba da odstoji u litru kvalitetnog belog vina. Jedan decilitar napitka pije se dva puta dnevno, pre jela.

Vecernje novosti

Oću-neću - Capsella bursa pastoris
Cruciferae

Lična karta: Oću-neću je uglavnom dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 40cm.Njeni nepravilno nazubljeni listovi obrazuju rozetu sličnoj onoj kod maslačka. Stabljika obrasla sitnim belim cvetićima, na vrhu su pupoljci, a u dnu drške plodovi- trouglasno srcastog oblika. Kad su zreli pucaju i iz njih ispada sitno seme crvenkaste boje, koje ovoj biljci omogućava razmnožavanje. Cveta od marta do novembra. Raste na livadama, padinama, njivama, napuštenim mestima. Gaji se veoma lako, jer upeva na svakom zamljištu, pa je često smatraju korovom. Ova biljka je bez mirisa. Specifična po gorkom ukusu, kao sve i druge biljke koje sadže suporne heterozide.
Lekovita svojstva: U službenoj medicini se upotrebljava cela biljka. Trebalo bi obratiti pažnju na njenu starost, jer mlađa ima više lekovitih sastojaka.
Sadrži organske baze tiramin, holin i acetilholin. Bogata je vitaminom C, sumpornim i flavonskim heterozidima, inozitolom, taninima, raznim organskim kiselinama, saponozidima.
Lekovito delovanje: Sadrži materije koje deluju na ritmičko skupljnje muskulature materice, peristaltiku creva (pospešuje i ubrzava rad „lenjih“ i „sporih“ creva), ublažava porođajne bolove. Reguliše pritisak, pa se preporučuje kako za nizak tako i za visok krvni pritisak. U središnjem veku bila je poznata po svojoj efikasnosti u zaustavljanju najrazličitijih oblika krvarenja( krvarenje iz nosa, desni, obilne menstruacije, krv u mokraći). Ona zateže krvne sudove, pa je veoma delotvorna i kod zaustavljanja krvarenja bubrega, pluća, želuca. Njena dejstva pojačavaju ukoliko se pomeša sa hamamelisom, divljim kestenom i hidrastisom (pomešanje pomaže kod zaustavljanja svih oblika krvarenja, ali je najefikasnija kod problema sa venama nogu i protiv zapaljenja mišićnog tkiva)
Oprez: Ne bi trebalo da se bere ili sakuplja po naseljima i prljavim mestima, zbog nečistoće i zaraznih bolesti

Rusa je visegodisnja zeljasta biljka sa razgranatim korenom tamno mrke boje. Raste kao korov-svuda. Stablo uspravno, razgranato, okruglo , supljo, i dlakavo. Visine oko 30-100cm. Donji listovi su sedeci, a gornji sa drskom, troreznjeviti, po obodu nejednako nazubljeni, neparno su perasti. Lice lista je bledozeleno s plavkastim prelivima, i golo, a nalicje je sivozeleno i maljavo.
Rusa cveta u aprilu, maju,junu. Cvetovi su zuti po 3-6 u stitastim cvastima. Plod je mahunasta caura. Seme je crno. Svi delovi biljke su ispunjeni otrovnim narandzasto-zutim sokom koji curi kada prepolovimo stablo ili otkinemo list, i to je najbolje za prepoznavanje.
Koren se vadi u septembru/oktobru, a nadzemni delovi se beru od aprila do juna.
Rusa sadrzi mlecni sok koji u sebi ima alkaloida helidonina, homohelidonina, heleritrina, sangvinarina,...Alkaloid berberin uslovljava zuto-narandzastu boju mlecnog soka.
Aktivne materije ruse deluju kao sredstvo za ublazavanje bolova, za opustanje, za umirenje, ...Herba ulazi u sastav cajnih smesa (20%) za otklanjanje grceva u stomaku. Za lecenje koznih bolesti od nje se spravljaju infuza, tinkture, ekstrakti, praskovi, masti,...Koristi se protiv gljive Trichophyton i gram pozitivnih bakterija jer ima baktericidno i fungicidno dejstvo.

Svezi sok od ruse koristi se za uklanjanje bradavica-tako sto se nakapa na bradavicu. Cesto se od ruse prave preparati za lecenje ekcema. Radjena su neka istrazivanja u Rusiji, i pokazalo se da pojedini preparati izradjeni od ruse zadrzavaju rast zlocudnih tumora, i sprecavaju razvoj bakterija izazivaca tuberkuloze.

Rusa je lekovita, i dosta se koristi, ali je veoma otrovna, i moze izazvati i smrt, pa bi njenu upotrebu trebalo iskljucivo kontrolisati od strane lekara.

Za spoljasnju upotrebu, za skidanje bradavica na kozi , treba uzeti 250grama cistog, sveze ubranog lisca ruse i prognjeciti u staklenoj posudi, tako da pusti zuto-narandzasti sok. Vatom zamociti u dobijeni sok, i nekoliko puta dnevno namazati preko bradavice.

ŽUTI NOĆURAK

Drugi nazivi: ZUTI NOCURAK. -- Evening primrose
Latinski naziv: Oenothera biennis . .
Eng - Evening Pimrose

Opis biljke: Žuti nocurak (Oenothera biennis) stigao je iz južne Amerike na sever, na istocnu obalu Kanade. Bio je popularan vec medju Indijancima, izmedju ostalog, u lecenju kožnih bolesti i zalecenju rana, a peroralno se koristio kod astme, prehlada i gripe. U 17. veku dospeo je u Englesku.
U ulju žutog nocurka nalaze se dve važne nezasicene masne kiseline : alfa-Iinolenska kiselina i gama-Iinolenska kiselina. Prva spada medju esencijalne masne kiseline, što znaci da je organizam nije sposoban sam proizvesti, vec ju je nužno uneti hranom. Gama- Iinolensku kiselinu, medjutim, organizam može proizvesti iz sirovina koje se nalaze u hrani, ali samo pod idealnim uslovima.

Ulje dobiveno iz žutog nocurka sastoji se od 72 % linolenske kiseline, a 9 % cini gama.linolenska kiselina, pa se tako ova biljka može smatrati najbogatijim prirodnim izvorom biološki aktivnog vitamina F. On ima osobine antioksidansa neutralizuje slobodne radikale koji su štetni za organizam, a uz to sprecava i njihov nastanak.

Ulje žutog nocurka pokazalo je povoljno delovanje i na drugim podrucjima. Primena ulja žutog nocurka u velikoj meri sprecava neugodne simptome koji se javljaju pre menstruacije (predmenstrualni sindrom .PMS). Ulje žutog nocurka može biti korisno u odvikavanju od alkohola. S obzirom da alkohol sprecava pretvaranje linolenske kiseline u gama-linolensku kiselinu, kod alkoholicara se smanjuje razlika prostaglandina E 1 u organizmu, što dovodi do depresije. Depresija, pak, podstice upravo uzimanje alkohola. Time što smanjuje depresiju, ulje žutog nocurka posredno smanjuje i želju za picem (alkoholom). Poznato je da alkohol oštecuje jetru i bubrege, dok ulje žutog nocurka, sprecavajuci blokadu enzima izazvanu alkoholom, predstavlja odredjenu zaštitu ovih organa.

Njegova daljnja dejstva su: smanjenje mogucnosti komplikacija kod šecerne bolesti, smanjenje osjecaja pregrijanosti usled hiperfunkcije štitne žlezde, te usporavanje procesa starenja

Medvedji luk-Sremus

Opis biljke: Cvate belim štitastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk.
Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslužiti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv, žuc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrovnu vrstu – kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lišce nalik na lišce medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne mirišu.... ,

Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu i maju, te podzemne lukovice što se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima. Sušenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.
Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija etericnih ulja što sadržavaju sumpor (alicin)

Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz želucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti disajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad želuca i creva.
Još je poznati prirodoslovac J. Künzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao ruže i razvijali se poput jele na suncu!" Uživate li sveži medvedji luk, sigurno necete mirisati baš kao ruže, ali zato ga možete koristiti u obliku od nekih preparata –tinktura – koja se priprema brzo i jednostavno. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.
Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zaceljuju. Pomaže da se lakše izluci višak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskašljavanje i lakše disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

Tinktura:
lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama – ocistiti i oprati. U širu staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kašu pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla i nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre).
Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno mešanje i protresanje. Mešajte drvenim štapicem.
Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je završen. Sadržaj boce tada treba procediti kroz gazu i držati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.
Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomešano sa pola caše mleka ili jogurta. Ukoliko mešate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!
Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih žila i kod visokog krvnog pritiska

Drugi nazivi: baldrijan, kozlic, majcina trava, macja trava, valerijana.
Latinski naziv: valeriana officinalis.

Opis biljke: odoljen ima trajni koren iz kojega na sve strane tera žuto-smedje korenje i izdanke dugacke i više od 10 cm. Ima šuplju, ispruganu, golu, samo prizemno dlacicama pokrivenu stabljiku. Razgranjena je i doseže visinu od 20 do 120 cm. Listovi su raznovrsni; donji su nasuprotni, neparno perasti i rascepljeni, na dugackim peteljkama. Sto su bliže vrhu, gornji listovi imaju krace peteljke i s manje lisaka, dok su najgornji listovi nalik bodljikama pilastog okrajka, bez peteljki s malo dlacica na nalicju. Na vrhu ogranka u paštitac su sakupljeni cvetovi bele ili ružicaste boje Miris koji proizvodi koren, posebno uzbudjuje macke. Potrebna je opreznost da se biljka ne zameni sa otrovnom kukutom.

Stanište: raste po mocvamim livadama, vlažnim šumama, uzduž jaraka, uz vode i na obroncima. Miris stabljike, posebino korena, vrlo je neugodan.

Lekoviti deo biljke: u prolece, pre cvatnje, skuplja se korenje (od manjih stabljika). Korenje se vadi u jesen,Valja biti posebno na opreza da se kod sabiranja odoljena ne zameni s korenom otrovne kukute.

Lekovito delovanje: caj od korena odoljena uspešno se koristi kod svih živcanih bolesti. Postižu se izvanredni rezultati kod padavice, histerije, hipohondrije, grceva oko srca, nervoznih grceva u dušniku, prsima kod astme, želucu i crevima. Preporucuje se u lecenju nervne glavobolje što je uzrokuju grcevi zbog nadimanja omaglice, vrtoglavice i povracanja. Upotrebljava se na tri nacina : pri opstoj uznemirenosti i nervozi koja se može još povecati usled razdraženosti, pri nesanici koja je posledica nervoze, pogotovo kad se ne može zaspati i pri živcanim srcanim tegobama popracenim lupanjem srca i osecajem straha u predelu srca.

Valeriana - Odoljen - Caj, Kapi , ne smeju se upotrebljavati duze od tri nedelje i potrebno je napraviti pauzu od pet nedelja. Valeriana snizava pritisak i uspavljuje i bolje je kod niskog pritiska koristiti Glog.

Tinktura:
Tinktura se priprema tako da se 20 g. usitnjenog korena prelije sa 100 g. 70 % alkohola, zatim se to, dobro zacepljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz cešce muckanje; nakon toga se procedi. Uzima se 20 – 40 kapi na kocki šecera sa vodom, najbolje pre spavanja.
Tinkture treba držati daleko od vatre i dohvata dece, na hladnom i tamnom mestu, dobro zacepljene.

Mešavina caja za živce: ( Species nervinae )
30 g korena valeriane-odoljena, 30 g lišca metvice ( Mentha piperita ),
40 g lišca gorke deteline ( Menyanthes trifoliata );
1 velika kasika te mešavine prelije se - popari – sa 2,5 dl kipuce vode, zatim se ostavi poklopljeno 30 minuta i potom procedi. Pije se toplo, tri puta dnevno po 1 soljica POSLE jela.

Kod neuroze, srcanih smetnji i poremecenog krvnog pritiska:
mešavina od 15 g valeriane-odoljena, cveta gloga ( Crataegus oxyacantha), cveta lavande ( Lavandula vera), srdacca ( Leonorus cardiaca), kumina ( Carum carvi), komoraca (Fructus foeniculi), te 10 g maticnjaka.
Tri velike kasike te mešavine popare se s ½ litre kipuce vode, zatim se to poklopi i nakon 2 sata procedi. Zasladjeno medom pije se u 4 obroka u toku dana.

Ko hoce dugo da zivi... treba da pije zalfiju u maju.

Engleska poslovica...

Bas u maju?

Zanimljivo je da se zalfija, za razliku od vecine cajeva - kuva (3 min).
Ne kuva se ona koju cemo koristiti za ispiranje zdrela, ali je za piche potrebno da se kuva tih 3 minuta, da bi isparila neka negativna jedinjenja).

Pretpostavljam da je u maju...zbog toga sto se tad bere pa je najzdravija...

I nisam znao za to kuvanje3 min...sad cu procitati...

Znas za Brojsov chaj za jachanje imuniteta? (to je mesavina). Prvo se u 1/2 l prokljucale vode ubaci kasika zalfije ....kuva tih 3 min, a zatim se ubaci kasicica nane, kantariona i maticnjaka (nisam bas sigurna , jer sam ga davno pravila).

Začin za uživanje, lek i lepotu


Kakao je plod kakaovca, zimzelenog drveta koje je rasprostranjeno u tropskim predelima Meksika i SAD, a danas se najviše gaji na Jamajci. U Evropu ga je doneo moreplovac Kolumbo 1502. godine, jer mu se veoma dopalo gorko piće pripremano od ove biljke. Posle fermentacije, plodovi kakaovca se suše, kuvaju i melju, dobija se gusta tečnost koja je baza za svima omiljenu poslasticu - čokoladu. Osim što je ukusan, kakao je poznat i kao lek za mnoge bolesti, a dokazano je da štiti mozak i srce od infarkta i sprečava nastanak krvnih ugrušaka. Aromatičan prah sadrži masnoće, ugljene hidrate i proteine, redovnim konzumiranjem snižava loš holesterol i pritisak. Bogat je antioksidansima koji štite od slobodnih radikala i usporavaju proces starenja, kao i dragocenim flavonoidima kojih ima više nego u vinu i zelenom čaju. Sadrži bakar koji podstiče razvoj vezivnog tkiva i blagotvorno deluje na nervni sistem. Stimuliše i lučenje hormona sreće i dobrog raspoloženja, zbog čega mnogi ne mogu da odole čokoladi.
Ovu biljku su u velikoj meri koristili Inke, Maje i Asteci kao sredstvo protiv umora, napetosti, bolova, loše probave, za poboljšanje apetita, a njime su lečili i gubitak kose, reumatizam, posekotine i opekotine. Istraživanje u Holandiji pokazalo je da starije osobe koje svakodnevno konzumiraju kakao imaju niži krvni pritisak, jer flavanoidi podstiču cirkulaciju i poboljšavaju elastičnost krvnih sudova. Žene koje svakodnevno piju šolju ovog tamnog napitka imaju nežniju i vlažniju kožu, otporniju na sunčeve zrake. Od davnina je poznato da je kakao i snažan afrodizijak.
100 g kakao-praha sadrži: 398 kalorija, 5,88 g belančevina, 84,52 g ugljenih hidrata, 4 g masti, 3,5 g celuloze, 6 mg holesterola, 1,5 g vode, 0,10 mg vitamina B1, 0,57 mg vitamina B2, 0,59 mg vitamina B3, 0,89 mg vitamina B5, 0,11 mg vitamina B6, 1,32 mkg vitamina B12, 1,8 mg vitamina C, 0,80 mkg vitamina K, 141 mg kalcijuma, 0,29 mg bakra, 1,19 mg gvožđa, 83 mg magnezijuma, 315 mg fosfora, 712 mg kalijuma, 0,5 g natrijuma, 1,46 mg cinka, 0,27 mg mangana, 5 mkg selena.

Savet

Kakao-buter se često koristi u kulinarstvu i kozmetici. Žute je boje, prijatnog mirisa i tvrđi je od običnog butera. Topi se na 38 stepeni, može da se kupi u apotekama, najčešće u pakovanju od 100 grama. Koristi se za pripremu kolača i kremova, ali dodaje se i u slana jela od mesa i ribe, supe, čorbe, testeninu, rižoto, sosove. Kakao-buter je zdravo i efikasno sredstvo za zaštitu od jakog sunca, čuva kožu i daje joj lepu, bronzanu nijansu.

Salata sa spanaćem i mangom

Potrebno
je: 1 kg mladog spanaća, 200 g manga, šaka mlevenih oraha, kašika kakao-praha, kašičica šećera i 1 dl jabukovog sirćeta.
Listove spanaća dobro operite i stavite u veću posudu za salatu. U manjoj činiji pomešajte kakao, šećer i sirće, pa sipajte preko spanaća. U salatu dodajte mlevene orahe i dobro promešajte. Mango oljuštite, isecite na kocke i stavite preko spanaća.

Aromatični goveđi gulaš

Za 4 osobe potrebno je: 1 kg goveđih šnicli, 250 g šampinjona, 7,5 dl goveđe supe od kocke, 1,5 kašičica morske soli, 3/4 kašičice bibera, 30 g maslaca, 2 glavice crnog luka, 2 kašike brašna, 2 kašike paradajz-soka, 2 kašike kakao-praha, 1/4 kašičice majčine dušice, 1/4 kašičice origana, 1/4 kašičice bosiljka, 500 g krompira, 3 šargarepe, veći komad celera, kašika iseckanog svežeg peršuna i 2 kašike maslinovog ulja.
Maslinovo ulje zagrejte na umerenoj temperaturi, goveđe šnicle isecite na kocke, posolite, pobiberite i pržite oko 10 minuta. Zatim ih izvadite, poklopite i odložite sa strane. U šerpi istopite maslac i na njemu propržite sitno iseckane pečurke, pet minuta na umerenoj temepraturi. Dodajte sitno iseckani crni luk, neprekidno mešajući pržite 5 minuta, stavite brašno i pržite još 5 minuta. U šerpu sipajte supu, paradajz sok, kakao, majčinu dušicu, origano i bosiljak. Sačekajte da provri, dodajte šargarepu, krompir i celer, poklopite i kuvajte oko 30 minuta. Isključite ringlu, dodajte goveđe mese, ako je potrebno posolite i pobiberite gulaš, začinite peršunom i ostavite na ringli još desetak minuta. Servirajte dok je vruće.

Kakao-sufle

Za 4 osobe potrebno je: 100 g kakao-praha, 150 g kristal šećera, 7 belanaca, jedna i po kašika kukuruznog brašna, kašičica cimeta, 1/2 kašike maslaca, 2,5 dl mleka, kesica vanilin šećera i 1/2 kašike pavlake.
Pomešajte kakao, šećer, cimet i brašno. U većoj posudi zagrejte mleko, pa mu polako dodajte kakao smesu sve vreme mešajući. Sačekajte da provri, sklonite sa ringle, poklopite i ostavite da se hladi na sobnoj temperaturi. Kad se malo prohladi sipajte otopljeni maslac i vanilin šećer, pa mutite 5 minuta mikserom. U drugoj posudi umutite belanca u šne i pomešajte ih sa ostatkom smese. Kašikom vadite sufle i ređajte u posudu sa poklopcem u obliku malih tortica čiji vrh možete da poravnate pomoću vlažne špatule. Poklopite i ostavite da odstoji u frižideru oko dva sata. Izvadite, stavite u pleh i pecite u rerni 15-20 minuta na 200 stepeni. Dekorišite prah šećerom i topingom od čokolade, servirajte dok je toplo.

Čokoladne kokice

Potrebno je: 500 g kokica, 200 g kristal šećera, 4 kašike meda, 1 dl vode, kašičica sirćeta, kašičica morske soli, 100 g maslaca, 3 kašike kakao-praha, kora od pomorandže, 1/4 kašičice bibera, 1/2 kesice vanilin šećera i 2 kašike ulja.
Napravite kokice, dodajte im ulje i stavite u veliku posudu. U manjoj šerpi pomešajte kristal šećer, med, vodu, sirće i so, sve dobro promešajte i kuvajte na umerenoj temperaturi neprekidno mešajući da se šećer istopi. Kada provri kuvajte još 5 minuta, sklonite sa ringle i u tu smesu dodajte maslac, kakao, izrendanu koru pomorandže, biber i vanilin šećer. Mešajte sve dok se maslac ne istopi, a smesa sjedini i postane glatka. Prelijte preko kokica, lagano promešajte, sačekajte 3 minuta da se ohladi, pa rukama koje ste namazali uljem ili maslacem vadite kokice na papir da bi se sasvim ohladile, a zatim ih stavite u činiju i služite.

Vecernje novosti